Налази са археолошког локалитета ,,Тумба-град“ – Доња Ржаница, у оквиру пројекта ,,Проширење сарадње - од хришћанских старина до унапријеђеног туризма”

До сада су спроведене двије фазе археолошких истраживања на овом локалитету, које ће у даљем тексту бити детаљно описане.

Прва фаза (10.03.2019. – 10.04. 2019.)

У првој фази стручни тим од пет чланова и 15 радника на ручном ископу земље, обавио је све припремне радове и реализовао дио археолошких и конзерваторских истраживања.

1. Припремним радовима обезбијеђени су сви, законом прописани услови, за реализацију одобреног пројекта, а обухватили су:

• Пробијање и насипање пута од села Д. Ржанице до самог локалитета
• Планску сјечу високог и ситног растиња на ширем простору и на предметној локацији
• Изградња помоћног објекта за смјештај опреме и грађевинског материјала
• Постављање церада над централним дијелом локалитета, ради спровођења радова у лошим временским условима
• Вађење храстових пањева са простора истраживања (ручно и машински)

2. Послије уклањања растиња започета су и прва истраживања. Прије истраживања извршено је геодетско снимање терена, а постављена је и квадратна мрежа у координантном систему оријентисаном према странама свијета. Хипотенуза је оријентисана правцем запад – исток, док је катета оријентисана правцем сјевер – југ. Квадрати су димензија 4,00 x 4,00 метра, а од нулте тачке ка истоку обиљежени су великим латиничним словима, док су од нулте тачке ка југу обиљежени римским бројевима. Од нулте тачке ка западу квадрати су обиљежени малим латиничним словима, док су од нулте тачке ка сјеверу обиљежени арапским бројевима. Нулта тачка овог координантног система квадрата постављена је на спољашњем, југозападном углу цркве. Наравно, прва истраживања су извршена на цркви која се налази на највисочијем платоу овог утврђеног града. Отворени су архитектонски остаци некадашњих зидова цркве. Констатовано је да је црква спољашњих димензија 11,90 x 6,90 метара. На источној страни налази се широка полукружна апсида, док се на западној страни налазио главни улаз ширине 1,20 метара. Поред западних врата црква је имала сјеверна и јужна врата ширине од око 1,00 метар. Зидови цркве, широки 0,60 м, рађени су са два лица, од доста лошег и неправилног камена, слаганог у приближно хоризонталне редове спојене кречним малтером са крупнијим рјечним агрегатом. На основу блокова сиге нађених са спољашње стране цркве, може се претпоставити да су постојали прозори на бочним странама цркве, на простору од западног зида до бочних врата цркве. У моменту када црква својим капацитетима није могла да задовољи потребе становништва, са њене сјеверне стране призидан је анекс или параклис, широк 4,10 , а дуг 13,70 метара. Тачније, дужи је на западној страни од првобитне базилике за 1,80 метара. На источној страни овај анекс или, можемо рећи  сјеверни брод базилике, завршавао се малом полукружном апсидом. У овај призидани анекс улазило се на сјеверна врата која се налазе у наосу првобитне базилике. Налаз овог призиданог анекса представља нешто ново и неочекивано на овом локалитету.
Новину у досадашњим истраживањима представља зид откривен на 3,95 м. од јужног зида базилике, који се од полукружне куле пружа ка истоку и паралелан је са бедемским зидом који се налази на јужној страни. Овај објекат је вјероватно представљао магацински простор, јер смо у рушења (угљенисане греде и запечена земља) нашли угљенисану пшеницу и зрневље грашка.

Што се тиче бедемских зидова, можемо рећи да смо откопали полукружну кулу која се налази на југозападном углу утврђења и спољашња платна два бедемска зида који се од полукружне куле зракасто пружају ка истоку.

Необично за оваква утврђења и упоришта представља велики број покретних археолошких налаза. Поред мноштва гвоздених предмета и алатки, издвајамо:

Украсни дјелови  златне ромејске  појасне гарнитуре, тзв. Мартyновка, са краја ВИ и почетка ВИИ  вијека

Бронзана  плочица и наруквица  које се могу датовати у ВИ вијек

Бронзана копча из два дијела и гвоздена стрелица типа ластинг репа са почетка ВИ вијека

Врх тробридне стрелице који припада ВИ вијеку  и неочекивани налаз сребрног новчића колоније Дирахион, владара  Маxатеса, кован послије 229. године п.н.е.

Привезак сребрне наушнице, ромејског поријекла, која се датује у средњи вијек и фибула у облику птице, која припада ВИ вијеку наше ере

Бронзана копча ромејског типа која припада првој половини ВИ вијека  и гвоздени разводник  за коњску орму могао би припадати ВИ вијеку

На основу ових налаза и фрагмената керамичких посуда можемо прелиминарно дати стратиграфију овог градинског насеља:

Тумбарице су, као природни рефугијум, насељене још у неолиту, негдје око 4.500 године прије нове ере. Нађени керамички материал, камени жрвњеви и један керамички тег за мрежу, припадају винчанској културној групи.
За сада само на основу пронађеног сребрног новца, колоније Дирахуијона, можемо претпоставити да на Тумбарицама постоји слој који припада позном гвозденом добу или илирско-грчком периоду.
Периоду позне антике и рановизантијском периоду припадају готово сви наведени налази и архитектонски остаци, па са правом можемо рећи да је Тумба-Град подигнут у 5. вијеку наше ере и да траје све до половине 7. вијека, када је уништен најездом Авара, Словена и других германских племена.

Друга фаза (10.04.2019. – 10.05. 2019.)

У другој фази археолошких истраживања настављени су радови на највисочијем платоу града. На простору јужно од ранохришћанске цркве уклања се слој грађевинског шута, просјечне дебљине 1,20 метара. Шут се уклања до нивоа мрке земље, са великом концентрацијом угљенисаног дрвета, која представља ниво девастације и уништења овог урбаног центра. Углавном сви досадашњи налази потичу из овог слоја и припадају ВИ и ВИИ вијеку наше ере. Пратећи зид који се од улаза у потковичасту  кулу пружа ка истоку, откривени су остаци једног квадратног објекта који је саграђен на простору између базилике и горњег улаза у утврђење. Својом јужном страном овај објекат са горњим бедемским зидом формира ходник, ширине 1,75 м, који омогућава несметано кретање од горњег улаза до потковичасте куле. Објекат је димензија 6,30 x 7,00 метара и паралелан је са јужним бедемским зидом. Рађен је од ломљеног и притесаног  камена слаганог у приближно хоризонталне редове спојене кречним малтером. Ширина зида 0,60 м. Улаз у овај објекат је широк 1,30 метара, налази се на југозападном углу објекта, тачније на западном зиду, готово на споју са јужним зидом. У овој фази очишћена су и круништа горњег бедемског зида. На 16,00 метара од потковичасте куле ка истоку откривен је улаз у бедемском зиду, широк 1,30 метара. Улаз је формиран у маси бедема и височији је од газећег слоја између два бедема за око 0,90 метара. Ова висинска разлика премошћена је формирањем три степеника рађена од већих блокова необрађеног камена слаганог у слоју жуте глиноидне земље. Степениште је широко 1,50 метара, управно је на улаз у утврђење, али се један степенасти плато спушта дуж правуугаоне куле, ка улазу који се налази на доњем бедемском зиду. Врата су отворена непосредно уз западни  зид велике правоугаоне куле која се ка истоку пружа у дужини од 9,60 метара. Унутрашњи бедемски зид је рађен од квадратно приклесаног камена, слаганог у правилне хоризонталне редове спојене кречним малтером са крупнијим рјечним агрегатом. Унутрашњи бедем је широк 1,40 метара, у висину је сачуван од 0,70 метара на споју са потковичастом кулом, до 2,00 метра на западној страни и на  правоугаоној кули.

На простору између два бедемска зида уклања се слој грађевинског шута, до нивоа некадашњег  газећег слоја. Уз спољашња платна бедемских зидова ова наслага шута је дубине 1,50 до 2,00 метра. Дебљина грађевинског шута опада удаљавањем од спољашњег платна бедема. Сав грађевински шут на јужној страни, настао рушењем бедемских зидова уклања се и одвози на депонију која се налази у Д. Ржаници. Приликом истраживања издвајају се здрави блокови за касније  спровођење конзерваторских мјера на откривеним бедемским  зидовима, али је то у суштини занемарљива количина.

Приликом спроведених археолошких истраживања пронађено је мноштво покретног археолошког материјала. Највећи број налаза чине тробридни врхови стријела, мањи и већи гвоздени ножеви и неколико намјенских, кујунџијских алата и мноштво гвоздених клинова и кланфи различитих димензија. Посебну групу чине луксузнији налази новца, пршћења, фибула и појасних копчи које јасно опредјељују вријеме подизања трајања и рушења овог  значајног урбаног центра.

Имајући у виду резултате досадашњих истраживања, нешто раније,  отпочели смо  са припремама и  спровођењем конзерваторских мјера на архитектонским остацима ранохришћанске цркве и њеног јужног параклиса. Наиме, пројектом нијесу обухваћени радови на параклису, квадратном објекту који је откривен на југоисточној страни платоа, као и на зиду који се пружа од улаза у потковичасту кулу ка истоку. Новооткривених зидова, које треба конзервирати, има око 40,00 дужинских метара, што захтијева и дуже вријеме спровођења конзерваторских мјера. Спровођење ових мјера подразумијева и пренос свог грађевинског  материјала на највисочији дио града. Прије свега треба пренијети цемент, креч, ситну камену ризлу и обезбиједити воду.  Сматрали смо да је најпогоднији период за пренос овог материјала вријеме спровођења археолошких истраживања, када је присутан и највећи број радника. У овом периоду изнешено је 10 м3 рјечног пијеска, 3 тоне цемента и 1 тона креча. Обезбијеђени су и резервоари за воду, тако да је обезбијеђено 2.500 литара воде.