05/08/2021
Научни скуп о ранохришћанском археолошком наслеђу прекограничне области Црна Гора – Албанија организован је у склопу пројекта „Проширење сарадње – од хришћанских старина до унапријеђеног туризма“ од 2. до 5. августа 2021. у Беранама, у просторијама Хотела Беране на обали Лима.
Том приликом су тридесетак учесника - археолози, историчари, конзерватори, каноничари, партнери из туризма и локалних самоуправа имали прилику да зароне у различите аспекте овог периода и ове области. Дискутовало се о општим историјским приликама овог терена и тог нерасвијетљеног доба у којем су се народи и царства смјењивали, а хришћанство опстајало, о култовима светаца распрострањиваним и тада и сада, о законима и правилима црквене организације тога периода, о односу религије и политике, о загонетним алегоријама и значењима тадашње црквене умјетности, о локалитетима који дају мноштво података и откривају сву љепоту прошлости и ранохриошћанског наслијеђа Васојевића и Хота, односно Црне Горе и Албаније, о односу друштва у обије државе према овоме непроцјењивом наслијеђу у данашње вријеме, али и о укључивању овог „откопаног блага“ у развој туризма ових помало запостављених области и њиховог непроцјењивог културног и природног наслијеђа.
Поред излагања и дискусије, првог дана симпозијума учесници су имали прилику да обиђу локалитет Тумбарице, да виде и осјете прошлост и причу „црногорског Стоунхенџа“ како га називају археолози Полимског Музеја.
Другог дана симпозијума учесници су имали прилику да посјете Полимски Музеј и недавно отворену поставку Тумбарица која је заузела читаву модернизовану секцију овог музеја. Могли су да се диве крсним знамењима и остацима полијелеја нађених у базилици, златним појасним украсима и накиту који су израђивали мјесни ромејски мајстори по аварским узорима, могли су да виде сребрне култне предмете које су ископали албански студенти археологије током размјена и археолошких кампова у току пројекта, да виде илирске, римске и византијске новчиће, али и вршкове тробридних стријела које производе застрашујући звиждук у лијету, а које су нађене поред градских капија и бедема. Мноштво вршкова стријела, као и трагови спаљивања јасно свједоче о насилном крају ове древне насеобине у VI вијеку послије Христа.
Трећег дана учесници су обишли сједиште Епархије будимљанско-никшићке – манастир Ђурђеви Ступови, који је на неки начин пружио и слику у духовну и културну заоставштину и наставак Тумбарица. Пет вјекова касније, само неколико километара даље, изниче велелепни манастир, овај пут у светородном Немањићком издању, који је као и Тумбарица био више пута рушен и спаљиван.
